Ba­šta Dvor­ca Pe­tro­vi­ća u Pod­go­ri­ci si­noć je odi­sa­la po­seb­nom ener­gi­jom zbog lju­di do­brog sr­ca ko­ji ni­su šte­dje­li ni vri­je­me, ni ri­je­či, ni no­vac da po­ka­žu ko­li­ko su hu­ma­ni. Tre­ći go­di­šnji hu­ma­ni­tar­ni ba­zar „Buč­na mo­da”, u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za žen­ska pra­va, a uz po­dr­šku Fon­da­ci­je Pe­tro­vić Nje­goš, pri­vu­kao je sto­ti­njak hu­ma­ni­ta­ra­ca ko­ji su ku­po­vi­nom ruč­no ra­đe­nih pro­iz­vo­da – ma­ji­ca, tor­bi i ša­lo­va do­pri­ni­je­li uspje­šno­sti ak­ci­je i lak­šem ostva­re­nju ci­lja – na­sta­vak ra­di­o­ni­ca za že­ne i mla­de ko­ji su pre­tr­pje­li po­ro­dič­no na­si­lje i do­pri­nos fon­du za hit­nu prav­nu po­moć žr­tva­ma na­si­lja.
Di­rek­tor Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić bi­la je naj­po­no­sni­ja što je ba­zar već u pr­vim mi­nu­ti­ma po­sje­tio ve­li­ki broj hu­ma­ni­ta­ra­ca, tim pri­je što su, ka­ko je ve­če od­mi­ca­lo, lju­di sve vi­še pri­la­zi­li.
– Za­i­sta smo za­do­volj­ni ka­ko sve pro­ti­če. Ni­smo uspje­li sve da pre­bro­ji­mo ali znam da smo pre­šli ci­fru od 550 eura, što je od­lič­no. Pr­vi put smo ba­zar or­ga­ni­zo­va­li 2013. go­di­ne, ka­da smo po­če­li i sa ra­di­o­ni­ca­ma za že­ne i mla­de ko­ji su is­ku­si­li na­si­lje u po­ro­di­ci. Or­ga­ni­zo­va­li smo ra­di­o­ni­ce za ši­ve­nje i si­to štam­pu, ta­ko da su po­red ma­ji­ca i ša­lo­va po­nu­du upot­pu­ni­le i plat­ne­ne tor­be ko­je su ra­di­le na­še kli­jent­ki­nje. Jed­na od njih je sa­da i na­ša stal­na sa­rad­ni­ca, umjet­ni­ca Ta­nja Mar­kuš či­ji su mo­ti­vi li­ko­vi prin­ce­za Kse­ni­je i Je­le­ne. Osli­ka­li smo čak i dr­ve­ne ku­ti­je sa tim mo­ti­vi­ma i is­pa­lo je od­lič­no. Njen rad za­i­sta sva­ki put do­pri­ne­se eko­nom­skom osna­ži­va­nju Cen­tra – ka­za­la je Ra­i­če­vi­će­va.
Is­ta­kla je i da im je do­sta po­mo­glo to što po­sje­du­ju ma­ši­ne za si­to štam­pu pa su ma­ji­ce mo­gle štam­pa­ti u svo­jim pro­sto­ri­ja­ma. U re­a­li­za­ci­ji ba­za­ra po­mo­gli su i vo­lon­te­ri Gim­na­zi­je „Slo­bo­dan Ške­ro­vić”, a hra­nu je obez­bi­je­dio re­sto­ran „Ba­ba Ga­nuš”. Ve­li­ku po­drš­ku ima­li su i od umjet­ni­ce Je­le­ne To­ma­še­vić. Ona je ustu­pi­la svo­je cr­te­že za osli­ka­va­nje na pro­iz­vo­di­ma, ko­ji su pret­hod­no bi­li iz­lo­že­ni na Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu 2005. go­di­ne i broj­nim dru­gim ga­le­ri­ja­ma u Ber­li­nu, Nju­jor­ku, Frank­fur­tu...
– Je­le­na To­ma­še­vić je ne­ko ko je iz­la­gao svu­da po svi­je­tu i do­bit­ni­ca je broj­nih na­gra­da, i ra­do se oda­zva­la na­šem po­zi­vu. Vje­ru­jem da smo na­pra­vi­le do­bar pro­je­kat jer se mo­ti­vi nje­nih ra­do­va, otu­đe­nja mu­ško-žen­skih od­no­sa, ukla­pa­ju u ovo što mi ra­di­mo – is­ta­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
Po­seb­no je is­ta­kla sve­srd­nu po­moć Fon­da­ci­je Pe­tro­vić Nje­goš.
– Oni su me­đu pr­vim fon­da­ci­ja­ma ko­je su po­dr­ža­le naš rad i sva­ke go­di­ne nam po­ma­žu ta­ko što nam ustu­pe pro­stor za or­ga­ni­za­ci­ju do­ga­đa­ja, da­ju lo­gi­stič­ku po­dr­šku ko­ja pra­ti do­ga­đa­je i dru­go... – sa po­no­som je is­ta­kla Ra­i­če­vi­će­va.
Ka­ko je ka­za­la Tomašević, Ma­ju Ra­i­če­vić po­zna­je od­ma­le­na i od­u­vi­jek joj se di­vi­la zbog po­sla ko­jim se ba­vi­la jer sma­tra da su hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je naj­ljep­ši, ali i naj­te­ži po­sao.
– Kad mi se pru­ži­la pri­li­ka da ra­dim sa Ma­jom bi­la sam pre­sreć­na. Vi­dje­la sam mo­guć­nost da i sa­ma dam ne­ki do­pri­nos jer već ne­ko vri­je­me pri­želj­ku­jem da se usko­ro poč­nem ba­vi­ti hu­ma­ni­tar­nim po­slom, pa evo pri­li­ke da na dje­lu vi­dim ka­ko to sve funk­ci­o­ni­še i iz­gle­da. Cr­te­ži ko­je sam ra­di­la pre­sli­ka­ni su na ma­ji­ce i dru­ge pro­iz­vo­de i sav pri­hod od to­ga ide u hi­ma­ni­tar­ne svr­he, ima li šta ljep­še. Za­i­sta sam pre­sreć­na. Za sa­da su is­ko­ri­šće­na če­ti­ri cr­te­ža, a bi­će ih vje­ru­jem i vi­še jer pla­ni­ra­mo i on­lajn pro­da­ju, što bi bi­lo od­lič­no. Po­se­ban je osje­ćaj bi­ti dio ti­ma u ova­kvom pro­jek­tu – is­ta­kla je To­ma­še­vi­će­va.S.R.


Po­moć za pre­ko 100 kli­jent­ki­nja

Ma­ja Ra­i­če­vić na­vo­di da Cen­tar za žen­ska pra­va bro­ji pet stal­no za­po­sle­nih li­ca i dvi­je advo­ka­ti­ce ko­je im stal­no po­ma­žu.
– Ve­li­ki je broj že­na ko­ji­ma smo do sa­da pru­ži­li prav­nu po­moć i vje­ru­jem da će ih bi­ti još ko­je će bi­ti slo­bod­ne da nam se obra­te. Mi nu­di­mo prav­nu po­moć u za­stu­pa­nju u ra­znim po­stup­ci­ma ve­za­nim za kr­še­nje ljud­skih pra­va i na­si­lja. U ovom tre­nut­ku ima­mo pre­ko 100 kli­jent­ki­nja. To je zna­ča­jan broj že­na jer ni­je ri­ječ o sa­mo jed­nom po­stup­ku, već či­ta­vom ni­zu po­stu­pa­ka ko­ji su ve­za­ni za po­ro­dič­ne od­no­se, na­si­lje, ali­men­ta­ci­ju... Ima tu kli­jent­ki­nja od 17 do pre­ko 82 go­di­ne, a naj­vi­še ih je od 30 do 50 go­di­na – ka­za­la je Ra­i­če­vi­će­va.